nedjelja, 7. kolovoza 2016.

Inovativne metode psihoterapije: hipnoterapija

Pre nego što se upustim u dublje predstavljanje hipnoterapije, htela bih spomenuti jedan fenomen koji je na žalost često vezan uz pojam hipnoze, a to je – strah. Veliki broj ljudi se boji isprobati hipnozu kao jednu od mogućih metoda pomoći, iako je već naučno priznato da hipnoza brzo i efikasno deluje kod ublažavanja, pa čak i potpunog oslobađanja od velikog broja zdravstenih tegoba.

Šta je to zapravo čega se bojimo kada je u pitanju hipnoza? Naravno, na prvom mestu stoji strah od nepoznatog, Najčešća pitanja su:
„Da li ću pod hipnozom znati za sebe ili ću upasti u „crnu rupu“ i biti na neki način izgubljen?“
„Da li pod hipnozom još uvek imam slobodnu volju ili hipontizer postaje moj gospodar, a ja njegova marioneta?“
„Da li ću nakon hipnoze biti normalan? Kako ću se osećati posle hipnoze?“
To su otprilike klasična pitanja koja svakom čoveku prolaze kroz misli pre nego što se odluči isprobati hipnoterapiju u svrhu rešavanja problema koji ga muči. Zato je prilično važno unapred se dobro informisati o tome šta je to zapravo hipnoza, a takođe i o serioznosti hipnoterapeuta kod koga nameravamo ići.

Da odmah u početku raščistimo sa ovim pitanjima. Hipnoza je samo promenjeno stanje svesti, a nije gubljenje svesti (padanje u nesvest) tako da je klijent svakoga trenutka svestan sebe i svega što se dešava oko njega. Ljudska čula su pod hipnozom čak šta više daleko izoštrenija nego što su to u normalnom stanju svesti, te je klijent za vreme hipnoze vrlo osetljiv na sve neugodne zvukove koje čuje oko sebe (npr. zvuk prolazećih automobila sa ulice). Terapeutov zadatak je da se pobrine da se klijent u svakom trenutku oseća ugodno i opušteno, te da mu pravovremeno sugeriše da ne obraća pažnju ninašto drugo osim na njegov glas.
Klijent ne gubi slobodnu volju pod hipnozom. Svako bi mogao, kada bi to hteo, u svako doba prekinuti proces hipnoze. No, jako retko se dešava da to neko stvarno i učini (nisam to još nikada doživela). Doživela sam da mi je jedna klijentkinja jednom rekla:
„Pitala sam se da li bih sada mogla ustati i namerno prekinuti sve ovo, ali mi je bilo toliko lepo da nisam imala želju da bilo šta nasilno prekidam. Moram takođe priznati da nisam imala želju ni mali prst na ruci da pomerim, a kamoli da se dignem i ustanem sa kauča! Bila sam toliko lenja ili tačnije rečeno, osećala sam se maksimalno opuštenom i stvarno bi bilo ludo s moje strane, razmišljala sam ležeći,  prekinuti nešto što ne doživljavam svaki dan, a tako je lepo i ugodno!“

Klijenti osećaju jako ugodno i nakon hipnoze. Hipnoterapeuti uvek daju takozvane posthipnotičke sugestije koje klijentima omogućavaju da dugo vremena nakon hipnoze zadrže osećaj unutašnje harmonije, mira i sreće. To i jeste svrha hipnoze. Da postignute promene i novostvorene emocije budu i ostanu trajne.
Znači, svi strahovi koje ljudi obično imaju kada je hipnoza u pitanju su potpuno neosnovani. Hipnoza sama po sebi nema negativne posledice po ljudsko zdravlje niti ima ikakvih negativnih nuzpojava. Jedini izvor mogućih grešaka je hipnotizer, a ne hipnoza sama po sebi. Seriozan hipnoterapeut se uvek dobro pripremi za savkog svakog svog klijenta individualno. Sugestije koje će hipnotizer davati klijentu moraju biti dobro osmišljene i koncipirane specijalno za svaku osobu pojedinačno (greška je paušalno ponavljati sugestije čak i onda kada je u pitanju isti problem npr. depresija). Jedino kroz individualni pristup svakom pojedincu je moguće postići optimale rezultate hipnoterapije.
Vezano za temu - slobodna volja pod hipnozom – želim još nadodati da je hipnotizeru moguće kroz igru reči navesti klijenta na absurdne radnje kao i izazvati kod njega nerealne osećaje. Primer: hipnotizer sugeriše klijentu da zagrize limun pri čemu limun za njega neće više biti limun nego lepa, sočna jabuka slatkastog ukusa.
No, takve stvari ne rade seriozni hipnoterapeuti, nego pre šou hipnotizeri.


Kojih vrsta problema je moguće osloboditi klijenta?

Kratki odgovorna to pitanje glasi: svih. Izuzetak su jedino pacijenti koji pate od teških oblika psihoza. Svaki čovek koji se želi podvrgnuti hipnozi mora biti u svako doba svestan sebe i svojih osećaja kao i imati realnu orijetaciju u prostoru i vremenu. Kod pacijenata obolelih od neke teže psihoze (npr. od šizofrenije) to nije slučaj.
Tome nasuprot, sa hipnozom se sasvim uspešno mogu lečiti ljudi koji pate od depresije, od raznih fobija, straha od polaganja ispita, od ograničavajućih nesigurnnosti u socijalnim kontaktima (manjak samopouzdanja u međuljudskim odnosima, trema od javnih nastupa i sl.). Sasvim lako je moguće osloboditi klijenta i od svih neželjenih emocija koje klijenta trenutno zaokupljaju i opterećuju. Moguće je takođe izazvati i brze promene ukorenjenih navika (npr. kada je u pitanju način ishrane, zavisnost o nikotinu, itd.). Pored široke palete problema psihološke prirode, putem delovanja na podsvest je takođe moguće izazvati  bitne promene i na fizičkom nivou (oslobađanje od raznih telesnih bolova). Hipnoza se danas koristi u nekim klinikama u Europi u svrhu zamene za anesteziju prilikom operacija, jer je spoznato da se putem hipnoze može čak potpuno isključiti osećaj bola (hipnoanestezija).


Sta se tačno dešava  u hipnozi i kako izgleda jedan hipnotički tretman?

Kod iskusnog, serioznog hipnoterapeuta (koji radi po metodi dr. Miltona Eriksona) ne postoji ništa uznemiravajuće, ništa iznenadno, neplanirano, ništa što bi na bilo koji način moglo uznemiriti i psihički destabilizovati klijenta. Na ugodan i svakome specificno prilagodjen način, klijent se uvodi u stanje duboke fizičke i psihičke opuštenosti u kojoj je njegova podsvest spremna da prihvati sugestije koje će mu promeniti način ponašanja i percepciju realnosti. 
Hipnoterapeut započinje svoj rad sa klijentom jednim iscrpnim uvodnim razgovorom koji služi prikupljanju informacija o klijentu i njegovom problemu. Druga vrlo važna svrha uvodnog razgovora je uspostavljanje određenog unutrašnjeg kontakta između klijenta i terapeuta tj. uspostavljane odnosa međusobnog poverenja.
Nakon toga se prelazi na praktičnu hipnozu: uvod klijenta u hipnozu, davanje unapred pripremljenih, idividualno-specifičnih sugestija, a nakon hipnoze tretman se zaokružuje jednim završnim razgovorom. U završnom razgovoru hipnoterapeut proverava stanje klijentove svesti.  Pre nego što hipnotizer otpusti klijenta on mora biti potpuno siguran da se klijent ponovo kao i pre hipnoze nalazi u stabilnom, budnom stanju svesti.

Koliko tretmana je potrebno da bi se klijent oslobodio nekog problema je individualna stvar i varira od jednog do četiri tretmana u zavisnosti od dubine uzroka samog prolema kao i od broja njegovih pratećih ubeđenja.

Ana Blom, dipl. pedagog,
mentalni trener i hipnoterapeut (po školi dr. Miltona Eriksona)
Zainteresovani za tretmane hipnozom mogu mi se obratiti putem maila: 
ana.blom(et)blom-medien.de
ili telefonom na br.: 063 / 585412

U Srbiji sam (Novi Sad) od 10.08. – 25.08.2016 te u tom vremenskom periodu primam klijente iz Srbije, kao i iz susednih zemalja koji žele doći u Novi Sad


2 komentara:

  1. Dali se narcis moze podvrgnuti psihozi ako on pristane na to? I dali hipnoza moza da pomogne da se primitivna narcisoidna licnost izgradi?

    OdgovoriIzbriši