Čekanje...neživljenje!

Dali čekate na nešto ili netkoga? 

Psihologija kaže da je "čekanje" ovisno o tipu ličnosti. Samo po prirodi pasivne osobe čekaju. Oni ljudi, koji se ubrajaju u aktivne, u principu ne čekaju ili samo vrlo kratko. Oni odu i uzmu ono na čega pasivni čekaju da im samo dođe. Ako pak to nešto ne mogu uzeti ili ostvariti, oni u pravilu mjenjaju smjer svog kretanja. Pasivni pate, aktivni daleko manje. Pasivni se uljuljkuju u snove, uglavnom su besposleni (i za sanjarenje treba imati vremena), aktivni su poduzetni, kreativni, imaju puno novih ideja i što je najvažnije kreću u njihovo ostvarenje. Pasivni, iako i oni mogu imati puno ideja i biti kreativni, postupaju otprilike ovako:
- Ah, šta mi to vrijedi... Ionako mi je nemoguće to ostvariti...
- Mene još nitko nikada nije istinski volio...
- Treba biti samo strpljiv!
- Posao? To je jako teško danas! Ova država propada! itd., itd.
Čovjek koji je po svojoj prirodi poduzetan (aktivan) sam će sebi stvoriti posao. Ne postoji privatni poduzetnik, a da spada u grupu pasivnih ljudi. Pasivni rade za netkoga, a aktivni, oni koji stvaraju, stvaraju i njihova radna mjesta. Pasivan čeka da dobije posao, aktivan bira koga će uzeti.
U koju grupu ljudi spadate?
Ja, hvala Bogu, ili majci prirodi što sam od svog oca i majke takve gegne naslijedila, spadam u aktivni tip ljudi. Ništa ne čekam nego - radim i stvaram. No, nije ni za pasivne ljude sve izgubljeno, mada se oni rado mire sa okolnostima. "Čarobna" formula je vrlo jednostavna i glasi: ne čekaj! Promjeni pravac kretanja, ako si došao do zida i vozi dalje! Pokretačka snaga neka ti bude - tvoja VOLJA! Kakvi ćemo biti je ne samo stvar gena, nego i stvar osobnog izbora. Svatko se može mijenjati, naravnoo ako to želi. Ako mu je pak O.K. ležati, sanjariti, tuliti i stalno čekati na nešto, onda neka izvoli... Samo, neka poslije ne krivi Boga za svoj propali život...